U Srbiji su nakon 2000. godine sve vlade kao prioritet isticale članstvo u EU. U tom smislu i najnovija vlast (sa žarom konvertita) nakon 2012. neprestano ističe da je i njen najvažniji prioritet ulazak u EU. Ipak taj entuzijazam i napadni ”višak emocija u politici” (kako bi ga nazvao Jaša Prodanović) nije doveo do ekonomskog napretka u Srbiji, naprotiv.

Sponsored Links:

Sledeći primeri to pokazuju.

Prelazni trgovinski sporazum i gubici u budžetu 2009-2015

U periodu 2009-2014. zbog primene Prelaznog trgovinskog sporazuma napravljeni su i ogromni gubici u srpskom budžetu. Oni će se nastaviti i u 2015. godini, pokazuju podaci iz najnovijeg tek usvojenog budžeta.

Sponsored Links:

Preciznije, prihodi od carina zbog Prelaznog sporazuma (ili ukidanja carina zbog Prelaznog sporazuma) smanjeni su sa prihodovanih 64,7 milijardi tadašnjih dinara u 2008. godini, na nekoliko puta manju sumu u 2015. godini.

Ili, Srbija je 2008. godine imala prihode od carina od oko 829 miliona evra. U budžetu za 2015. godinu planirani su prihodi od carina u iznosu od 29,2 milijarde dinara. To je prema zvaničnom kursu NBS od 26. 12. 2014. godine iznosilo oko 243 miliona evra (ili oko 50 miliona evra manje od onih planiranih godinu dana ranije). Dakle, skoro 600 miliona evra manje.

loading...

Tabela broj 1. pokazuje taj veliki pad u budžetu Republike Srbije zbog primene Prelaznog trgovinskog sporazuma.

Tabela br 1. Pad prihoda od carina u Srbiji nakon primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU u periodu 2008-2015.

Nema sumnje, stotine miliona evra izgubljenih svake godine u periodu 2009-2015. mogle su se iskoristiti za pomoć socijalno ugroženima, penzionerima,studentima i školstvu i smanjivanje nezaposlenosti.

Obećana i ostvarena sredstva iz IPA fondova

Sponsored Links:

Ovakvi katastrofalni gubici se pokušavaju opravdati u javnosti tvrdnjama o obećanim sredstvima iz IPA fondova i ukidanjem carina od strane EU u trgovini sa Srbijom.

Međutim, necarinske barijere su upravo svojstvene EU kao vid novog protekcionizma u trgovini.

To pokazuje i da u ovoj oblasti postoji značajna razlika između načela EU i prakse.

Formalno, necarinske barijere nisu dozvoljene u EU. U pravnoj teoriji se u tom smislu navodi presuda Suda pravde EU u predmetu Rewe/Zentral (o minimalnoj količni alkohola u voćnim likerima koji se smeju prodavati na teritoriji SR Nemačke).

Sponsored Links:

Međutim, u praksi vladaju druga pravila. Ekspert za tu oblast, dr Predrag Bjelić iznosi da upravo EU ”najviše koristi necarinske barijere u regulisanju trgovine sa ostatkom sveta”.

Takođe, Bjelić navodi da se u svetskoj praksi se stalno pojavljuju novi propisi i standardi, kao i da je ”najveći broj ovih mera uvela je Evropska unija, odnosno njene zemlje članice”.

Dakle, protekcionizam za Srbiju ostaje bez obzira na parole o slobodnoj trgovini sa EU.

Sponsored Links:

Što se tiče IPA fondova, Srbiji je u periodu 2007-2013. godine obećano oko 1,4 milijarde evra. To je oko 200 miliona evra godišnje. Međutim, u praksi Srbija dobija i za 1/4 manje cifre (približne godišnjoj neto dobiti kompanije Telekom Srbija).

Tabela br. 2 pokazuje razliku između obećanih i ostvarenih sredstava iz IPA fondova u 2012 i 2013. godini.

Sponsored Links:

Tabela br.2. Obećana i realizovna sredstava iz IPA fondova u Srbiji u 2012. i 2013. godini

Iz prethodne tabele proizilazi da je u 2012. godini realizovano za 12 miliona evra manje od obećanih, a u 2013. za 50 miliona manje sredstava. Treba dodati i da realizovana sredstva idu za projekte poput onih pod nazivom:

”Dalja podrška uvođenju decentralizovanog sistema upravljanja EU fondovima” ili ”Podrška za učešće u programima EU”.

Dakle, IPA fondovi ne mogu da pokriju gubitke nastale zbog pada carina.

Sponsored Links:

Zaduživanje Republike Srbije

Konačno, prethodno navedeni veliki gubici u budžetu zbog primene Prelaznog sporazuma neće izazvati samo ekonomske posledice. Oni će neminovno dovesti i do usvajanja novih zakona, pre svega, fiskalnih i carinskih, ali i novog zaduživanja Srbije kod MMF-a, Svetske banke, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i kod banaka iz Evropske unije. Tabela broj 3. pokazuje taj trend.

Tabela br 3. Rast spoljnog duga Republike Srbije u periodu nakon potpisivanja SSP i dobijanja statusa kandidata za EU

Sponsored Links:

Rast nezaposlenosti

Takođe, u tom svojevrsnom ekonomskom haosu (pod pokroviteljstvom EU) raste i stopa nezaposlenosti u Srbiji. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku ona je povećana sa 14 % u drugoj polovini 2008 na skoro 25 % u prvoj polovini 2013. godine. Naravno, i ove podatke treba uzeti sa rezervom jer ih iznosi državna institucija RZS (postoje i lošije procene o stopi nezaposlenosti u Srbiji). Nacionalna služba za zapošljavanje ne registruje svakog nezaposlenog. Preciznije, ona briše iz evidencije svaku osobu koja propusti da se makar jednom javi birou za nezaposlene u predviđenom roku.

Tabela br.4. Rast nezaposlenosti u Srbiji nakon potpisivanja SSP i dobijanja statusa kandidata

Ometanje srpskog izvoza u Rusiju

Sponsored Links:

Srbija se nije pridružila sankcijama EU protiv Rusije. Vlada je procenila da bi ruske kontrasankcije izazvale skok cene gasa i gubitak izvoza na rusko poljoprivredno tržište u vrednosti od preko 300 miliona dolara godišnje. Moguća posledica bi bilo povlačenje Rusije iz unikalnog Sporazuma o slobodnoj trgovini. To bi izazvalo još veće gubitke u izvoznom srpskom sektoru. Otvorilo bi se i pitanje popunjavanje skoro 1/5 srpskog budžeta od strane Gasproma (NIS) i cene gasa za Srbiju. To bi izazvalao kumulativne gubitke u srpskoj privredi i budžetu od oko 2 milijarde evra.

Međutim, EU ne traži od Srbije samo da izvrši ekonomsko samoubistvo i uvede sankcije Rusiji već i zabranjuje rast izvoza u tu zemlju. Preciznije u avgustu 2014. godine EU je faktički zabranila Srbiji da iskoristi svoju neutralnost u trgovinskom ratu između EU i Rusije i da poveća izvoz poljorivrednih proizvoda u Rusiju. U ”Ed memoaru” Evropske unije se poziva Srbija da se uzdrži od bilo kakvih vladinih mera poput subvencija i izvoznih kredita radi ”bitnog povećanja” izvoza u Rusiju koji bi zamenio zabranjene evropske proizvode. Takvo postupanje Beograda EU bi ”smatrala neprijateljskim i nefer”.

Ipak, ekonomski podaci pokazuju da bi se ta fraza pre mogla iskoristi kada se opisuje odnos EU prema Srbiji.

(NSPM)

loading...