Ako svakodnevno jedete paštete, bilo riblje, pileće ili jetrene, to je gotovo siguran način da dobijete rak debelog creva, upozoravaju stručnjaci! Ova mesna prerađevina puna je aditiva, spravlja se od iznutrica, mlevenih kostiju, kljunova, veštačkih boja, soli, dakle od svega onoga što je najgore po zdravlje ljudi i što izaziva kancer, povišen holesterol i gojaznost i kod dece i kod odraslih.

Sponsored Links:

Zato je preporuka nutricionista: ako već jedete paštetu, onda neka to bude jednom u dve sedmice. Da stvar bude još gora, na ovo je nedavno upozorila i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uz napomenu da se u „otrovne mesne prerađevine“ ubrajaju namirnice od mesa kojima se produžava rok trajanja dimljenjem, usoljavanjem, sušenjem ili konzerviranjem, jer se na taj način stvara najveći broj štetnih supstanci. Na prvo mesto iz SZO su istakli upravo paštetu!

„Niko neće dobiti rak ako pojede jednu paštetu u 15 dana, ali ako je konzumira svakodnevno verovatno hoće“ – Milka Raičević, nutricionista.

U mesnu prerađevinu lošeg kvaliteta i kancerogenog sastava proizvođači stavljaju sve i svašta, od pilećih nogica, kljunova, mesnih iznutrica, do aditiva, emulgatora, pojačivača ukusa i mirisa, previše soli, ali i šećera. Nutricionista Milka Raičević smatra da je pašteta ubedljivo najnezdravija namirnica, dok ostale mesne prerađevine nisu štetne ako se pravilno konzumiraju.

Sponsored Links:

– Od paštete, ali bogami i viršli, nema gore hrane! U pašteti se nalazi sve ono najgore po zdravlje ljudi – kandže, kljunovi, nitrati, veštačke boje, so… Naravno da niko neće da dobije rak ako pojede jednu paštetu u 15 dana, ali ako je konzumira svakodnevno, onda je vrlo verovatno da hoće. Zbog lošeg kvaliteta tu je svakako i povišen holesterol, zatim gojaznost. Najopasnije je što je ova mesna prerađevina omiljena među decom koja je često doručkuju i večeraju, ali imaju i kao užinu u vrtićima, bez obzira da li je to pašteta označena kao „jetrena“, „posna“, „riblja“ ili „pileća“ – upozorava Milka Raičević.

Sa nutricionistom Milkom Raičević saglasan je i bivši načelnik Republičke veterinarske inspekcije Miroslav Stojšić. On naglašava da je za loš kvalitet pašteta glavni krivac mašinski separisano meso (MSM), koje sadrži velike količine mlevenih kostiju, prepunih teških metala, antibiotika, hormona.

Umesto paštete jesti slaninu

loading...

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, naglašava da svežem mesu i slanini nije mesto u ovoj grupi „otrovnih i opasnih proizvoda“.

– Slažem se sa stavom SZO da nekim mesnih prerađevinama nije mesto među zdravim proizvodima, ali ne treba sve trpati u isti koš. Našem mesu, slanini ili domaćoj pršuti na toj listi nije mesto. Ništa ne može biti zdravije od domaće zlatiborske pršute ili slanine od mangulice, koja je najkvalitetnija vrsta svinjskog mesa. Bitno je samo napraviti jasnu razliku između domaće i industrijske proizvodnje i pažljivo čitati deklaracije – poručuje Papović.

– Sve to završava u mesnim prerađevinama, pre svega u paštetama, viršlama, kobasicama i salamama, koje svakodnevno jedemo, iako je mašinski separisano meso odavno zabranjeno u Evropskoj uniji, čak i za pseću i mačju hranu. Među tim prerađevinama od mesa svakako su najgore paštete, jer osim što sadrže sam mesni otpad, pune su veštačkih dodataka koji se stavljaju kod konzerviranih proizvoda da bi što duže istrajali i imali jači ukus i miris – objašnjava Miroslav Stojšić.

Da se zbog količine otpadaka koji se stavljaju u mesne prerađevine ti proizvodi pod hitno moraju deklarisati kao opasni po život smatra i predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović. Paštete treba etiketirati isto kao i cigarete i alkohol, jer su štetne, kancerogene i opasne po organizam.

Sponsored Links:

– Ono što proizvođači stavljaju u, na primer, paštete, nikako ne bi smelo da ide u hranu! Tim dodacima mesto je u farmaceutskoj industriji i kozmetici, a ne u hrani! Zato njih pod hitno treba etiketirati isto kao i cigarete i alkohol, jer su štetne i opasne po ljudski organizam i veoma kancerogene – jasan je Goran Papović.

UPOZORENJE: Ne hranite stoku otrovima

Doktor veterinarske medicine Miroslav Stojšić kaže da je u pripremanju namirnica najbitnije kako hranimo stoku i brinemo o proizvodnji.

– Ne može meso samo po sebi biti kancerogeno. Najopasnije je ono što proizvođači trpaju u meso i mesne prerađevine. Važno je da hrana kojom se opskrbljuje stoka bude zdrava i kvalitetna. U nju se ne smeju mešati antibiotici, hormoni, genetski modifikovani sastojci, fosfat i velike količine vode. Jer to je ono što je otrovno, a ne domaća slanina – upozorava Stojšić.

Sponsored Links:

(Izvor: Informer.rs)

loading...