Srbija treba sama da odluči o budućnosti – da li želi neutralnost ili održavanje vojne vežbi s Rusijom, kaže Roland Frojdenštajn iz Vilfred Martens centra.

Sponsored Links:

Ako održi neutralnost – koja ide na ruku Rusiji – to neće pomoći njenom približavanju Zapadu, jer neutralnost u tom konfliktu nije moguća, smatra Frojdenštajn.

„Neke zemlje članice EU, koje su i veoma aktivne članice NATO, počeće da se pitaju kakve su strateške namere političke elite i stranaka u Srbiji“, rekao je on u intervjuu objavljenom danas za portal „Juropean Vestern Balkans“ (European Western Balkans).

Ovaj ekspert smatra i da će možda članstvo Crne Gore u NATO-u pomoći da se neki ljudi u Srbiji ubede da ima smisla pridružiti se vojnoj alijansi.

Sponsored Links:

Frojdenštajn, koji je direktor za politiku u Vilifrid Martens centru za evropske studije sa sedištem u Briselu, u intervjuu za EWB na nedavno održanom bezbednosnom forumu GLOBSEC u Bratislavi, osvrnuo se i na ključne spoljne pretnje po naš region.

U tom kontekstu, izdvaja Rusiju za koju kaže da „vodi svoj rat protiv Zapada na Zapadnom Balkanu kao što to čini i u drugim delovima sveta“.

„Najopasnije je to što Rusija jednostavno koristi svaki aspekt etničkih tenzija ili političke destabilizacije bilo koje vrste sukoba u sopstvenu korist, što znači – na štetu Zapada i liberalne demokratije. To je najmoćniji spoljni uticaj na Balkanu, kojem se moramo na neki način suprotstaviti“, ističe Frojdenštajn.

loading...

Iako smatra da je dugoročna stabilnost u našem regionu važnija od kratkoročne, on sa žaljenjem konstatuje da je „lakše nešto razgraditi nego izgraditi“ što, kako navodi, Rusija i te kako koristi.

Kao ključne elemente protivteže liderima koje bi mogao „zavesti ruski korumpirani autoritarni model“, vidi nevladine organizacije i civilna društva, ali smatra i da bi trebalo „usloviti buduću saradnju u procesu približavanja zapadnobalkanskih zemalja EU“.

„Ako one nazadaju, onda moraju snositi neke direktne negativne posledice“, ističe on.

Frojdenštajn kaže i da EU ima izvesnu dilemu na Zapadnom Balkanu – između kratkoročne stabilnosti u regionu, koja podrazumeva da neće podsećati vlade u regionu na obaveze u pogledu vladavine prava, i jasne poruke da bez poštovanja tih „pravila igre“ nema dugoročne stabilnosti.

Sponsored Links:

„To zapravo nije izbor između stabilnosti i demokratije, već izbor između kratkoročne i dugoročne stabilnosti“, pojašnjava on.

Dugoročno, kaže Frojdenštajn, politički sistemi bez garancija i jasne podele vlasti, slobodnih medija i snažnih civilnih društava, neće biti održivi.

„Zemlja koja nije održiva demokratija neće biti stabilna“, ističe ovaj ekspert, koji kao ključne izazove na Zapadnom Balkanu trenutno vidi nestabilnost, slabe demokratije, nedostatak vladavine prava i namerne pokušaje spoljnih sila da dodatno destabilizuju te zemlje.

Kad je reč o procesu evropskih integracija, on ukazuje da perspektiva pridruživanja EU ne bi trebalo da bude jedini pokretač reformi i modernizacije na Zapadnom Balkanu. Pri tom podseća da je pre 20 godina u zemljama Istočne Evrope glavni pokretač reformi i modernizacije bila njihova želja da postanu moderne evropske demokratije, a da je članstvo u EU bilo samo instrument.

Sponsored Links:

„To u ovom trenutku ne vidimo dovoljno na Zapadnom Balkanu. A to nije zato što je EU nemarna ili plašljiva, ili pak sita proširenja, već zato što je u tim zemljama reformski proces u opasnom zastoju, a u nekim slučajevima je čak nazadovao – povratkom na autoritarne oblike uprave“, upozorava Frojdenštajn.

U tome, napominje on, ponašanje EU svakako nije od pomoći, već je, kako zaključuje, glavni zadatak samih zemalja na Zapadnom Balkanu -da ponovo ubrzaju reformske procese i povrate zamajac na tom planu.

(Izvor: b92.net)

Sponsored Links:
loading...