Nekad najopremljeniji jugoslovenski vojni aerodrom Josipa Broza Tita, „Željava“ smešten duboko u utrobi planine Plješavica nadomak Bihaća, danas je potpuno propao.

Sponsored Links:

Po struci diplomirani inženjer za radarski sistem i potpukovnik avijacije u avio službi Ivan Prša kaže da je to vojno zdanje izgledalo impozantno 1968. godine, kada je zvanično otvoreno.

– To je bio najjači vojni aerodrom po infrastrukturi u celoj Jugoslaviji. Unutra je bila smeštena jedna avijacijska brigada sa 60 aviona i više od 3.000 ljudi, od čega je bilo samo oko 500 oficira, oko 900 podoficira i oko 2.000 vojnika. Imao je kapacitet opsluživanja tri aviobrigade u slučaju potrebe. Savršeno je štitio od iznenadnih udara – započinje Prša.

On dodaje da je to bio najstrožije čuvan vojni objekat u bivšoj državi.

Sponsored Links:

Tadašnja vojska Jugoslavije 17. maja 1992. minirala je aerodrom sa 56 tona eksploziva i time ga u potpunosti onesposobila. Vreme je učinilo da njegova unutrašnjost u potpunosti propadne.

Premijer USK-a Hamdija Lipovača 2011. godine je najavljivao mogućnost da se na ovoj lokaciji napravi savremeni kargo aerodrom.

Međutim, visina i isplativost investicije diktiraju tok realizacije projekta. Upućeni kažu da to nije isplativo, dok za neku vrstu muzejskog turizma unutrašnjost aerodroma nije sigurna.

loading...

Preskup projekat

Bihać i Krajina, kada bi se udružili sa Korjenicom i Gospićem, nemaju dovoljan kapacitet letova kako bi održali jedan takav jedan aerodrom. Zbog toga, bi pokretanje obnove Željave bila prava utopija i promašena investicija – rekao je Prša.

Zatim je dodao:

Sponsored Links:

– Bilo je govora da to bude aerodrom za teretne avione i da projekat bude ponuđen potencijalnim stranim investitorima. Međutim, izrada projekta je preskupa, a investitori ne žele da ulažu dok ne vide isplativost.

Vodeći zagađivači

Inspektor na GP i bivši padobranac u JNA, Izačić Hazim Alagić kaže da veliki problem predstavljaju opasne otrovne materije nastale u požaru nakon miniranja.

– Zbog toga su oni, dok ne bude izvršena dekontaminacija neupotrebljivi za bilo kakve aktivnosti. Granična zona, u kojoj se nalazi aerodrom, veliki je rezervoar pitkih izvora vode Klokota, Privilice i Žegara kao vodovoda grada Bihaća, ali i Smiljanovca kojeg snabdeva Ripač – kaže Alagić.

Sponsored Links:

On dodaje da je bivši aerodrom bio je jedan od većih zagađivača podzemnih voda koje teku iz Like, tako da je za Bihać i USK bolje da nikada ne proradi.

loading...