Sakupljači sekundarnih sirovina i u Srbiji na deponiji svašta nađu. Ponekad nabasaju i na vredne stvari, koje ljudi nehotice bace. Ovaj „bonus“ im nekad pomogne da vrate dugove ili priušte sebi nešto vredno!

Sponsored Links:

– Nalazimo zlato, srebro, evre. Prošle godine u toku zime, neko je sa lekovima, milka čokoladom i snopom ruža bacio 3.200 evra. To je bilo u tegli koju smo svi šutirali u stranu. Posle mesec dana ju je moj brat uzeo i otvorio. Imao je šta da vidi, umalo nije pao u nesvest – iskrena je Desanka Rajkov iz Bačkog Gradišta jedna je od tridesetak sakupljača sekundarnih sirovina, koji na Gradskoj deponiji Botri u Bečeju rade gotovo svakog dana, osim nedelje, Uskrsa i Božića.

I njoj se posrećilo, pa je pronašla zlatan prsten vredan oko 7.000 dinara, a njen suprug lančić od 20.000 dinara.

– Našli smo i roleks sat od 750 evra. Od tih para smo kupili kola da bismo mogli da dolazimo na deponiju i da izbegnemo ljude koji nas osuđuju zbog našeg posla – kaže za Alo Desanka, koja je u ranim četrdesetim godinama. Oni koji nabasaju na dragocenosti, iskoriste to da poplaćaju dugove, ili da ulože u kuću, da priušte nešto više svojoj deci.

Sponsored Links:

– Moj brat je tih 3.200 evra iskoristio da vrati dugove. Zadužio se u obližnjoj prodavnici jer je deci kupovao hleb, mleko, pelene. Ima troje dece i sve je potrošio na njih. Razdužio se i sada mirno živi – uz smeh objašnjava Desa. Desanka je tim poslom počela da se bavi pre pet godina. Ona zajedno sa suprugom, majkom, bratom, tetkom i tečom radi po 12 sati, pošteno i veoma teško.

– Moji roditelji su se bavili sakupljanjem sekundarnih sirovina. Bavile su se i moje bake, još onomad. I danas porodično dolazimo, kolima. Sipamo gorivo od naših para. Ustanemo u 5, popijemo kafu i krenemo, jer u 6 počinjemo da radimo – kaže Rajkov.

Njihov posao je da sa gomile koju isporuči smećarski kamion, u džambo džakove ubacuju PET ambalažu, staklo, karton i papir, gvožđe, bakar, aluminijum, mesing, lim. Potom u pauzama između isporuka smeća selektuju sirovine. Sve to traje od 6 do 18 časova bez obzira na vremenske prilike.

loading...

– Svako ima svoj boks gde prebere ono što je sakupio. Niko nikom ništa ne dira. Svi se uzajamno poštujemo i pomažemo. Odvaja se po boji, težini, vrsti. Nedeljno sakupimo od 600 do 700 kilograma PET-a, do 300 kila papira, oko 400 kg lima. Metala nekad bude više nekad manje. Od 3 do 5 kila mesinga, bakra isto toliko – priča žena. Dnevnice se kreću od 1.200 do 1.500 dinara, a za vreme letnjeg raspusta sa njima rade i deca.

– Oni ne idu na more, već dolaze ovde da pomognu roditeljima da se spreme za zimu, da imaju drva, šta da pojedu i da se iškoluju. Školujem ih četvoro. Živimo takav život da imamo od danas do sutra – uz smeh dodaje Desa. Završila je samo osnovnu školu zbog čega ne može da pronađe bolji posao. Decu školuje sa željom da žive bolji i drugačiji život.

– Zbog zadirkivanja i vređanja vršnjaka u školi, naša deca nas se nekad stide. Jednom smo završili na sudu jer su omalovažavali moje dete zato što sam ja sakupljač sekundarne sirovine. Dete se osećalo utučeno. Plakalo je kad je došlo kući – priča žena koja se nada da će njihova deca prekinuti porodičnu tradiciju.

Bez obzira na sve, Desa kaže da su uslovi na deponiji danas i pre pet godina mnogo bolji i da je sada na smetlištu red. Svi nose fluorescentne prsluke, radi bezbednosti. Zna se gde sakupljači odlažu džakove sa sekundarom sirovinom, gde se izbacuje šut, a gde kućno smeće.

Sponsored Links:

(Izvor: Telegraf.rs)

loading...